Thursday, 15 November 2012 10:16

Zvonku i Novki Nikćević, iz Kličeva, "Dan" urućio pomoć Banke hrane

Upr­kos či­nje­ni­ci što su sprem­ni da ra­de, ne če­ka­ju­ći mi­lo­sti­nju Zvon­ko (48) i Nov­ka (34) Nik­če­vić iz pri­grad­skog na­se­lja Kli­če­vo, na­do­mak Nik­ši­ća, te­ško da mu­gu pre­hra­ni­ti de­ve­to­ro dje­ce. Sa­znav­ši za sud­bi­nu ove je­da­na­e­sto­čla­ne porodice dnev­na no­vi­na „Dan” u sa­rad­nji sa Ban­kom hra­ne ko­ju do­ni­ra Del­ha­i­ze - Cr­na Go­ra, obez­bi­je­đe­na je do­na­ci­ju u osnov­nim ži­vot­nim na­mir­ni­ca­ma, bra­šnu, ulju, še­će­ru, pi­rin­ču, ma­ka­ro­na­ma i pa­šti, ali i sred­stvi­ma za hi­gi­je­nu, a pa­ke­ti sa vi­še od 35 ki­lo­gra­ma po­mo­ći ju­če su im uru­če­ni.

Za­hval­ni su Nik­če­vi­ći, pa bla­go­si­lja­ju. Ka­žu da im ni­ko do sa­da ni­je ni po­nu­dio po­moć od in­sti­tu­ci­ja, iz­u­zi­ma­ju­ći ne­ko­li­ko po­je­di­na­ca, ko­ji su i ne­se­bič­no po­ma­ga­li.

{fshare}

Zvon­ko u raz­go­vo­ru za „Dan” ka­že da upr­kos či­nje­ni­ci što je rad­nik Rud­ni­ka bok­si­ta, ne­ka­da ugled­nog ko­lek­ti­va, da­nas je zbog izu­tet­no te­ške si­tu­a­ci­je i ne­re­dov­ne is­pla­te pri­mo­ran da ra­di i pri­vat­no, ne bi li po­ro­di­cu pre­hra­nio i dje­cu iško­lo­vao.

- Već de­se­tak go­di­na še­gam dr­va na ci­ku­la­ru, ali zad­nje dvi­je go­di­ne za­ra­da je sko­ro ni­ka­kva. Po­ja­vi­le su se ma­ši­ne ko­je isto­vre­me­no še­ga­ju i ci­je­pa­ju dr­vo. To me je do­ve­lo u ćor­so­kak. Sad ne mo­gu upr­kos sop­stve­nom, ali i po­žr­tvo­va­nom ra­du su­pru­ge Nov­ke i si­no­va Ra­do­ji­ce (14) i Si­ni­še (13) ni­šta za­ra­di­ti. Pri­je de­se­tak go­di­na, ni­je­sam sti­zao da za­vr­šim po­sao, a od za­ra­de sam mo­gao da pre­hra­nim po­ro­di­cu i ku­pim gar­da­ro­bu za svu dje­cu. Sa­da je si­tu­a­ci­ja sa­svim dru­ga­či­ja - pri­ča Zvon­ko kroz su­ze.

Su­pru­ga Nov­ka ka­že da joj je ja­ko te­ško jer sko­ro ni od če­ga tre­ba da spre­mi ba­rem tri obro­ka dnev­no za broj­nu po­ro­di­cu. Sva­ke no­ći za­spi sa te­škim bri­ga­ma, šta sju­tra da­ti dje­ci da je­du.

- Pro­sto je za ne­vje­ro­va­ti da se mo­že pre­ži­vje­ti sa oko 330 eura pla­te ko­ju Zvon­ko pri­mim sva­ki tre­ći mje­sec. Ve­li­ki broj da­na smo bez bra­šna, ta­ko da dje­ci za do­ru­čak, ru­čak i ve­če­ru da­jem krom­pir i za­do­volj­ni su. Ni­ko se ne ža­li da ne­će da je­de, ni­ti da mu je ma­lo, ili da ho­će ne­što dru­go. Zna­ju da ne­ma i mo­ra­ju bi­ti za­do­volj­ni sa onim što im je spre­mlje­no. De­ša­va­lo se da po pet da­na za­re­dom je­du ku­va­ni krom­pir, jer ne­mam ni ulja, ni ma­sti da im is­pr­žim. Ni­ka­da se ni­je do­go­di­lo po­red to­ga što ne­ma­mo u ku­ći hra­ne, da po­đu u kom­ši­luk, tra­že da je­du ili uzmu ne­što ako ih ne­ko po­nu­di, već sa sti­dom od­bi­ju, pri­ča Nov­ka.

Za­te­kli smo Nik­če­vi­će na ruč­ku, i ka­ko ka­že Nov­ka je sku­va­la ne­što ma­lo bli­tve, ko­ju je uspje­la pri­je mra­ze­va ubra­ti u ba­šti.

- Sju­tra ću naj­vje­ro­vat­ni­je sku­va­ti kr­to­le, ko­ju ću pod­ma­sti­ti sa ma­lo sla­ni­ne ili gru­me­nom lo­ja. I opet svi će ru­ča­ti kao da sam pri­pre­mi­la pe­če­nje. Ne­ma ne­za­do­volj­nih, svi je­du ko­li­ko mo­gu i pri­hva­ta­ju se oba­ve­za da oni ko­ji idu u ško­lu na­pi­šu do­ma­će za­dat­ke i na­u­če pred­me­te ko­je ima­ju po ras­po­re­du na­red­nog da­na, dok oni ko­ji ne idu u ško­lu od­la­ze na­kon ruč­ka na spa­va­nje - ka­že Nov­ka. Ona ka­že da ima sre­će što dr­ži kra­vu pa bar ima mli­je­ka za dje­cu.

Iako je­dva sa­sta­vlja­ju kraj sa kra­jem, re­klo bi se da ma­lim Nik­če­vi­ći­ma ni­šta ne fa­li jer Ma­ri­ja­na (11), An­đe­la (10), Sla­đa­na (8), Mi­lo­sav (4), Sve­ti­slav (3) i Mi­li­ca, kao i dvo­ji­ca sta­ri­je bra­će pu­ca­ju od zdra­vlja.

- Še­sto­go­di­šnja Da­ni­je­la bo­lu­je od ce­li­ja­ki­je ta­ko da u is­hra­ni ne ko­ri­sti bi­je­lo bra­šno i pro­iz­vo­de sa glu­te­nom, već mo­ra ima­ti spe­ci­ja­lan na­čin is­hra­ne. Ka­ko znam i umi­jem za nju mo­ram ima­ti hra­ne ko­ju ko­ri­sti, a ki­lo­gram bra­šna bez glu­te­na je šest eura. Za­hva­lju­ju­ći Udru­že­nju ce­li­ja­ki­je či­ji smo čla­no­vi uspi­je­va­la sam do sa­da obez­bi­je­di­ti bra­šno i slat­ki­še za dje­voj­či­cu. Ni­ka­da ne mo­gu za­bo­ra­vi­ti pe­ri­od ka­da sam sa Da­ni­je­lom le­ža­la u bol­ni­ci, ta­da su mi lju­di iz Udru­že­nja po­mo­gli. Da­ni­je­lu ne za­bo­ra­ve ni­jed­ne No­ve go­di­ne, pa joj uvi­jek po­klo­ne pa­ket hra­ne bez glu­te­na. Hva­la im do ne­ba, jer za­hva­lju­ju­ći nji­ma is­tra­ja­vam u spro­vo­đe­nju di­je­te bez glu­te­na ko­ja je je­di­ni li­jek za mo­je di­je­te - ka­že Nov­ka.

Od pro­sto­ri­ja Nik­če­vi­ći ima­ju dnev­ni bo­ra­vak i spa­va­ću so­bu što je ja­ko ma­lo pro­sto­ra za to­li­ku fa­mi­li­ju. I kre­ve­ta im fa­li, ali za­do­volj­ni su jer na jed­nom le­ža­ju spa­va po tro­je.

- Ne­ma­mo bo­lje i ne ža­li­mo se. Ra­di­li bi mi, ali po­sla ne­ma. Ne li­bi­mo se i naj­te­žeg po­sla, da ko­pa­mo, no­si­mo ka­men i blo­ko­ve, sla­že­mo i ci­je­pa­mo dr­va, ali po­sla ni­gdje ne­ma, a ni na­rod ne­ma oda­kle da nas pla­ća - ka­že Nov­ka.

Za­hval­ni me­sa­ru Slav­ku

Zvon­ko je za­hva­lan i Slav­ku To­do­ro­vi­ću, me­sa­ru iz Nik­ši­ća, ko­ji mu je omo­gu­ćio da kod nje­ga uzi­ma me­so na cr­tu, ne pi­ta­ju­ći ga ka­da će pla­ti­ti.

- I sa­da tom čo­vje­ku du­gu­jem oko 500 eura i ni­ka­da me ni­je na­zvao da me pi­ta ka­da ću do­ći da pla­tim. Za­hva­lan sam mu na ra­zu­mi­je­va­nju. Ta­ko je bi­lo i ka­da smo dje­cu opre­ma­li za ško­lu - knji­ge i škol­ski pri­bor Nov­ka i ja smo ku­pi­li na ra­te – ka­že Zvon­ko.

Nov­kin brat im po­mog­ne u na­mir­ni­ca­ma, sko­ru­pu, si­ru i krom­pi­ru.

- Za obu­ću i odje­ću ta­ko­đe smo se za­du­ži­li 400 eura, jer ne mo­gu da dje­ca idu go­la i bo­sa u ško­lu. Ne­ma­ju svi ni jak­ne, već po po­tre­bi se pre­svu­ku, ka­da jed­ni do­đu iz ško­le, oni jak­ne i ma­ji­ce da­ju oni­ma ko­ji idu na na­sta­vu po­sli­je­pod­ne - pri­ča Zvon­ko.

Sa „Da­nom” do naj­u­gro­že­ni­jih

Ban­ka hra­ne Cr­na Go­re kao čla­ni­ca Evrop­ske fe­de­ra­ci­je ba­na­ka hra­ne se mo­ra pri­dr­ža­va­ti prin­ci­pa ra­da svih ba­na­ka hra­ne.

- To zna­či da ne mo­že da­va­ti hra­nu po­je­din­ci­ma već to mo­ra bi­ti pre­ko ne­ke or­ga­ni­za­ci­je, usta­no­ve. Da­kle, pre­ko po­sred­ni­ka. U dnev­nom li­stu „Dan” ste­kli smo prat­ne­ra sa ko­jim mo­že sti­ći do naj­u­gro­že­ni­jih po­ro­di­ca u Cr­noj Go­ri o ko­ji­ma ova dnev­na no­vi­na če­sto pi­še. Mi­si­ja Ban­ke hra­ne CG je po­moć naj­u­gro­že­ni­ji­ma i po­di­za­nje jav­ne svi­je­sti o ovom ve­li­kom pro­ble­mu. Upra­vo kroz sa­rad­nju Ban­ke hra­ne i „Da­na” mo­že­mo re­a­li­zo­va­ti oba ova va­žna raz­lo­ga zbog ko­jih ban­ka hra­ne i po­sto­ji – ka­že Ma­ri­na Me­do­je­vić.

Bor­ba pro­tiv ra­si­pa­nja hra­ne

Ban­ka hra­ne je po prin­ci­pi­ma funk­ci­o­ni­sa­nja Evrop­ske fe­de­ra­ci­ja ban­ka hra­ne (FE­BA) sa sje­di­štem u Pa­ri­zu ogra­ni­če­na da svu po­moć ko­ju mo­že do­bi­ti mo­ra bi­ti iz do­na­ci­je. - Upra­vo za­to je ve­o­ma va­žno is­ta­ći da su do­na­to­ri od pre­sud­nog zna­ča­ja za rad Ban­ke hra­ne. Po­zi­va­mo i osta­le dru­štve­no do­go­vor­ne ko­ma­ni­je da svo­jim do­na­ci­ja­ma po­mog­nu Ban­ki hra­ne da iza­đe u su­sret mno­gim si­ro­ma­šnim po­ro­di­ca­ma u Cr­noj Go­ri – re­kla je Ma­ri­na Me­do­je­vić.

Sa Kom­pa­ni­jom Del­ha­i­ze Cr­na Go­ra Ban­ka hra­ne sa­ra­đu­je na mje­seč­nom ni­vou i od nji­ho­ve do­na­ci­je po­ma­že svim po­ro­di­ca­ma o ko­ji­ma je pi­sao Dan. Ova Bel­gij­ska kom­pa­ni­ja sa­ra­đu­je i sa osta­lim ban­ka­ma hra­ne u Evro­pi. Da­nas u Evro­pi ima 275 ba­na­ka hra­ne u 21 ze­mlji, ima­ju ve­o­ma ve­li­ku ulo­gu u bor­bi pro­tiv gla­di i ra­si­pa­nja hra­ne.